Aleksandar Todorović o zajedničkom projektu
Povezanost radova Nebojše Kojovića i Aleksandra Todorovića je u korišćenju figuralnosti. Iako oba autora koriste figuru ne bi li narativno objasnili, ilustrovali neke scene, krajnji ciljevi su im različiti. Jedan autor na kraju uvodi likovnost u svet primenjene, visoko estetizovane ilustracije, stvarajući samostalne, likovno vredne predstave, dok drugi koristeći sredstva svojstvena ilustraciji, završava u svetu zagonetki i teretom prošlosti opterećenih simbola, ostavljajući nas sa nelagodom, bez jasnog rešenja.
Radovi Nebojše Kojovića su ilustracije, predlošci za scene, stripske ili filmske, koje on radi tretirajući ih na slikarski, likovan, visokoumetnički način. U pitanju su crteži rađeni olovkom, akvareli, nežne i suptilne obrade i kolorita. Stilski radovi imaju mnogo odlika bliskih flamanskom slikarstvu, Rembrantu posebno.
Studije ljudi, fantastičnih bića i krajolika, gde se prošlost meša sa budućnošću, to su predstave koje Nebojša gradi, svetovi koje on stvara, dajući umetnički i svojstven pečat nečemu što se tradicionalo smatra primenjenom umetnošću, poput scenografije, stripa i ilustracije. Na kraju, sami radovi postaju samostalna umetnička dela, puna atmosfere i emocija, a ne samo banalne predstave, uglavnom svojstvene upotrebnom i počesto banalnom svetu ilustracije.
Radovi Aleksandar Todorovića predstavljaju studije, provokativne i uznemirujuće, sveta oko nas, pri čemu se autor oslanja na istoriju i simboliku totalitarnih režima. Blizak mu je jezik modernog vremena, i koristi sredstva svojstvena ilustraciji i plakatu da iznese svoje ideje.
Materijali, kao i same ideje, jesu veoma raznovrsni, od olovke, tuša, sve do bojica i akvarela. U svojim crtežima on istražuje fenomen zla, imanentan svim ljudima, i njegove najrazličitije vidove. Osnovni arhetip koji prikazuje na ctežima predstavlja, u mnogim vidovima, lik političara, simbol pohlepe, nezasitosti, i svih niskih poriva u ljudskom duhu.
Iako bliski, po svom likovnom tretmanu, ilustraciji, ovi radovi to ipak nisu, jer im nedostaje upravo ono što ilustracije imaju, a to je aktuelnost, i povezanost sa konkretnim, stvarnim svetom.
Svojom upotrebom simbolika najrazličitijih perioda kao i onih izmaštanih, ovi radovi spajaju naizgled nespojive stvari, komunizam i stari rim, seksualnost sa mašinama, i više postavljaju pitanja nego što daju odgovore.
Veliki broj radova na ovoj izložbi, njih dvadeset crteža malog formata, predstavljaju nove, nikad ranije izlagane radove.
Aleksandar Todorović
Prikaz izložbe
Izložba “Paralele” bi mogla postaviti pitanje postojanja paralela između dva umetnika i njihovih pristupa crtežu. Aleksandar Todorović i Nebojša Kojović imaju različita stanovišta, različit izraz i različit pogled na svet. Smirenost Kojovićevih ilustracija je u potpunom kontrastu sa angažovanošću Todorovićevih crteža. Premda oba umetnika koriste figuru kao okosnicu izgradnje likovne kompozicije, ta figura je kod svakoga od njih nosilac različitih likovnih vrednosti: figura Aleksandra Todorovića je vizuelno komunikativni simbol nego opis, dok je figura Nebojša Kojovića ilustrativnog karaktera.
Našavši inspiraciju u aktuelnim društvenim vrednostima, prema kojima su pohlepa i gramzivost vrline, a vreme novac, mladi umetnik, Aleksandar Todorović, stvorio je seriju duhovitih i provokativnih crteža. Obilato se koristeći amblemima totalitarnih režima i pop kulture, umetnik iscrtava metaforu realnosti, uz veoma jasan kritički stav. Ovako zgusnuta simbolika crteža direktno i nedvosmisleno komunicira sa posmataračem i prenosi mu zapažanje umetnika: svet je izopačen, a zlo je svuda.
Kombinacijom crtačkih tehnika umetnik postiže gotovo štampani vizuelni kvalitet radova, koji ga povezuje sa plakatom, iz čije osnove autor crpi i komunikativnost izraza. Modernističkim likovnim jezikom i karikiranjem je stvoren glavni anti-junak serije, debeli političar, iliti ovaploćenje svih ideja aktuelnih društvenih zala: on je sve, lopov i demagog, kao i šoumen poput Elvisa, a sve u cilju što bolje “prodaje” sopstvenog lika i dela. Todorović svog anti-junaka postavlja u različite situacije u kojima se ovaj odlično snalazi, i uz nezaobilazni osmeh sebe teži da predstavi kao izvanredno šarmantnog lidera novog poretka. Ovaj negativni protagonista je predstavljen kao miljenik, ali i kontrolor medija. On je Veliki brat koji preti da nas proždere i uništi, ukoliko se ne povinujemo njegovim pravilima.
Serija crteža Aleksandra Todorovića nije samo oštra kritika savremenih društvenih vrednosti i njihove propagande, već i upozorenje na postojeću vrednosnu, medijski kreiranu, atmosferu . Umetnik navodi na razmišljanje i poziva na revalorizaciju sistema, poručujući da uprkos Velikom bratu ne budemo još samo jedna cigla u zidu indiferentne ljudske mase.
Crteži Nebojše Kojovića su klasično izvedene studije i predlošci, nežnog, pastelnog kolorita i smirenog izraza, čemu doprinosi tehnika olovke ili akvarela. Umetnik svoj skicen-blok ispunjava jednostavnim potezima baroknog kvaliteta, dok studiozno ređa svoje crtačke beleške. Ova pitoma ilustrativna rešenja nas uvode u svet bajki, izmišljenih pejzaža i dragih nam junaka iz detinjstva, izvedenih marljivo i naizgled nemarno u isti mah. Suptilno se služeći linijom i bojom, umetnik gradi lični izraz, kroz tanano opisane karaktere likova iz mašte. Vedri i blagi, crteži Nebojše Kojovića predstavljaju svojevrsni larpurlartistički delikates nepretenciozno namenjen evokaciji mašte i uživanju oka.
Ana Bambić Kostov