15. aprila u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" otvorena je izložba Percepcije Maje Beganović i Darka Trajanovića.
Izložba Percepcije, Maje Beganović i Darka Trajanovića predstavlja zanimljiv dijalog dva umetnika koji u različitim medijima i
sa različitih pozicija posmatraju i tumače
svet.
Pogledi
Maja
Beganović
Video rad
~autorka o svom radu~
Pogledi je video rad koji govori o mojoj fascinaciji pogledima bebe.
Kada se rodimo ne treba niko ničemu da nas uči, sve je tu oko nas samo treba posmatrati, što mi kada smo tako mali i radimo. Na taj način mi upijamo sve iz sredine ili ono što na nas ostavlja najveći utisak. Na taj period uglavnom nemamo sećanje, o tome nam uglavnom samo pričaju.
Kasnije dolazi svest o sebi i gubljenje ili
smanjenje mogućnosti upijanja. Dolaze strahovi i čovek se trudi da sve to nadomesti
radom.
Ovim videom svedočim o pogledima jednog
malog čoveka kome ću kasnije o svemu tome pričati.
Svedočenje drugih nas suočava sa društvom.
Postojimo u odnosu na nekoga, u odnosu na nešto. Čovek ne može postojati sam. Jedinka
sama ne bi preživela.
~O izložbi~
Video rad mlade umetnice, Maje
Beganović, pod sugestivnim nazivom Pogledi, sublimira najjednostavniju ljudsku predstavu o realnosti i postavlja je kao jedan od fundamentalnih elemenata
samospoznaje, ključnog pitanja kojim se bavi umetnički rad autorke.
Umetnica inspiraciju za ovaj
rad pronalazi u sopstvenoj intimi, u svom okruženju, svom detetu čime se nedvosmisleno
postavlja u individualistički kontekst postmodernizma. Video rad Pogledi
zauzima nešto drugačiji ugao gledanja, jer se umetnica postavlja u ulogu malog
deteta, bebe, koja intenzivno uči o svetu i o sebi vizuelno učitavajući čak i najjednostavnije
vizuelne nadražaje. Premda se autorka naizgled
izmešta iz sopstvenog mikrokosmosa, ona ipak ne prekida sa analizom sopstvenog bića,
i povezivanjem, a možda čak i suprotstavljanjem dve strane svoje ličnosti – uloge umetnice
i uloge majke. Posmatrajući svet kroz otvorene oči deteta, umetnicaprikazuje
reference iz sopstvenih dela, koje se nižu kao elementi svakodnevnog okruženja: krupan
kadar trave kaojedan od lajt motiva rada Maje Beganović, apstraktne slike
umetnice… I sve se završava zadržavanjem pogleda na dve pčele, dečje igračke koje
su, za razliku od prethodnih scena u video radu, praćene zvukom.
Umetnica teži da nam predstavi
čistu svest, bez strahova, bez ukaljanosti i usađenih socijalnih normi, kako upija
i shvata realnost, a kao realnost predstavlja i jednom takvom najiskernijm pogledu
izlaže sopstveni rad. Ovim činom ona sebe razotkriva i definiše kao umetnicu i povezuje
to sa činjenicom da je postala majka. Dečji pogled se zadržava na igrački, koja nije
slučajno u obliku pčele. Pčele su simbol novog poretka u njenom životu, ali i simbol
uređenja svesti odrasle individue. Ljudska svest se formira od najranijeg detinjstva,
na nju utiču brojni faktori vezani za odrastanje i ona se više nikada ne može vratiti
u svoje prvobitno stanje. Nadražaji koje čovek prima u detinjstvu, sugeriše nam ovaj
rad, se skladište duboko u podsvesti, i premda ih se nećemo sećati, “pričaće nam
o tome”, a oni će iz dubine bića upravljati našim odlukama. Ova aprstraktna ideja
Maje Beganović potiče od promišljanja o veoma materijanom konceptu dišanovskog ready-made-a
– naša podsvest je data, ona je ready-made. A ukoliko je ready-made esencijalno,
proto-konceptualno umetničko delo, onda je možda naša podsvest napravljena kao proto-konstituent
pojedinca.
Likovna obrada video rada je
sasvim jednostavna, premda ne i nebitna. Ta jednostavnost, jasni i svedeni oblici
u kadru korespondiraju sa idejom osnovnog pogleda i prvih čitanja realnosti. Muzika
na kraju rada ima značaj muzičke kode, koja kompoziciono zaokružuje delo.
Video rad Pogledi se može posmatrati kao produžetak konceptualnog opusa Maje Beganović i kao
uvod u novo poglavlje njenog stvaralaštva. Kroz ovo delo ona uspeva da apsorbuje novu
ulogu majke u već izgrađenu svest o sebi kao o umetnici, dok istovremeno obrađuje
temu upoznavanja sebe koja je konstantno zaokuplja i inspiriše.
Ana Bambić Kostov
Mašine
Darko Trajanović
~autor o svom radu~
Serijal radova “Mašine” tematizuje kompjutersku
tehnologiju i industrijski napredak. Nauka je razvojem informacionih tehnologija
stvorila mogućnost ulaska u sajber-svet kibernetike. To je paralelni svet onoga
što nazivamo realnošću stvarnog sveta. Prema
Viriliu, onaj momenat kada virtualna realnost nadvlada pravu biće katastrofalan
po čovečanstvo.
~O izložbi~
Serija radova Darka Trajanovića pod nazivom Mašineprikazuje umetnikova promišljanja o tehnološkom aspektu doba u kome živimo. Autor
svoju pažnju usmerava u pravcu ideje Luisa Mamforda, da su mašine oduvek bile
pratilac čoveka, i da mašina nije nužno komplikovani aparat kakvim je danas
zamišljamo.
Umetnik razrađuje ovu ideju i smešta je u
savremeni kontekst. On apstrahuje tehničke elemente spajajući ih u likovnu
sugestiju o neodvojivosti današnjeg čoveka od mašine. Polazeći od premise da je
čovek od svog postanka bio vezan za različita oruđa, umetnik konstatuje
intenzitet te veze u sadašnjosti i fokusira se na neizbežno, ali i neophodno,
prisustvo mašina.
Hladnim i tamnim koloritom Trajanović sugeriše
elemente kabastih metalnih delova teške mašinerije, fabričke hale, metalne
ograde, koji u koegzistenciji stvaraju jednu tmurnu, apokaliptičnu atmosferu
dela. Akcenti crvene boje su retki, ali upečatljivi, i mogu se čitati kao simbol
prisustva organskog nasuprot mašini, postojanja čoveka u simulakrumu
tehnologije. Mešanjem aluzivnih tehnika i pristupa, korišćenjem providne folije i
sintetičkih boja, umetnik podvlači slojevitost problematike kojom se bavi i
ističe njenu aktuelnost.
Umetnik kontemplira o ulozi i razvoju mašina u
kontekstu današnjice, a paralelno preispituje rolu čoveka u takvoj kvazi
bioničkoj simbiozi. Šta bi bilo kada bismo razdvojili mašinu i čoveka? Da li je
to uopšte moguće? Ovo su samo neka od pitanja na koja inspiriše serija radova
Darka Trajanovića.
Ana Bambić Kostov
Biografije autora
Darko Trajanović
je vizuelni umetnik koji
kreira radove u raznovrsnim medijima kao što su: slike, objekti, instalacije,
performansi i video radovi.
Diplomirao (2005),
magistrirao (2008) i doktorirao (2012) na Fakultetu likovnih umetnosti u
Beogradu na slikarskom odseku.
Izlagao na preko 30
kolektivnih i 15 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član ULUS-a od
2006.
Maja Beganović
1980. Sarajevo, BIH
maja_beganovic@yahoo.com
Obrazovanje:
2007. Diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti
u Beogradu
2008. Član
ULUS – a u sekciji proširenih medija
Samostalne izložbe:
2012.
07.12.-31.01.2013. „Umetničke intervencije“, kustos
Zara Audiello, Beoprojekt, Beograd, Srbija 23.10.-30.10. Ništa, kustos Biljana Tomić, Magacin
u Kraljevica Marka, Beograd, Srbija
2011.
27.04.-30.04. „Artikulator“, video rad i digitalni
printovi, kustos Biljana Tomić, Magacin u Kraljevića Marka, Beograd. Projekat rađen
sa Darkom Trajanovićem.
2009.
01.12.-07.12. Orijentacija, video rad, kustos Biljana
Tomić, Magacin u Kraljevića Marka, Beograd 04.08.-09.08. Subjekt koji spoznaje sebe, video instalacija,
Anja Obradović, Dom omladine, Beograd, Srbija
Grupne izložbe:
2011.
07.10.-29.01.2012. Kuća, kustos Aurora Fonda i Zara
Audiello, Galeria d’Arte Moderna Palazzo Forti, Verona, Italija
27.08. (A)FEV-Festival eksperimentalnog filma i videa,
kustos Lena Franolić, Trg Kmplin, Krk, Hrvatska
2010.
30.08.-07.09. Real Presence, kustos Biljana Tomić i
Dobrila Denegri, Rex, Beograd, Srbija
2009.
02.07.-05.08. Terarorija, kustos Marko Lađušić, BELEF,
Beograd, Srbija
16.05. Noć Muzeja, kustos Biljana Tomić, Kuća Bore
Stankovića, Vranje, Srbija
2007.
15.05.-22.05. Inbetweenes, Balkan: metafora promene,
kustos Ludoviko Pratezi I Dobrila Denegri, Compleso di San Michele a Ripa Rim, Italija
2006.
30.09.-07.10.
Bele noći, Kulturno informativni centar, Skoplje, Makedonija
21.09. Traženje prave mere, „U vreme nevidljivosti“,
kustos Biljana Tomić, BITEF, Beograd, Srbija
18.09. – 29.09. Mediteranski umetnički skup „Bombart“,
kustos Paola Adrizola i Hela Bonaći, Jezero Bomba, Abruco, Italija
11. 07. – 30.07. Izložba događaj
„Progresivne nade“, kustos Biljana Tomić, Galerija Haos, Beograd