Oblici vremena

16. 03. 2013. u 19 sati u Umetničkom centru Univerzitetske biblioteke će biti otvorena izložba slika Jelene Aranđelović i skulptura Slavice Lazić Dundas "Oblici vremena". Na otvaranju izložbe autorsku instrumentalnu muziku Bratislava Radovanovića sviraće trio Fish in oil

Oblici vremena

Jelena Aranđelović i Slavica Lazić Dundas




Zajednički izlagački poduhvat dve umetnice mlađe generacije pod nazivom Oblici vremena donosi dvojako viđenje jedinstvenog prirodnog fenomena. Slike Jelene Aranđelović i skulpture Slavice Lazić Dundas su organizovane u vidu intimnog, kontemplativnog mini-muzeja koji ističe kompatibilnost njihovih stavova. Vreme, pojam koji se doživljava kao neumitnost, predmet rasprave filozofa i umetnika, ovde je glavna polazna tačka razmišljanja dveju umetnica, kao i glavni junak njihovih realizovanih likovnih dela. Individualne poetike dve umetnice vode dijalog, jedna drugu dopunjuju, spajaju se u jednu suštinu, dok istovremeno veoma jasno razdvajaju dva načina interpretacije teme, dva stila, dva likovna jezika.

Tok vremena u slikama Jelene Aranđelović je glavna preokupacija autorke. Ona protok vremena posmatra na dva načina. Objektivna tačka gledišta autorke je prezentovana u slikama iz ciklusa Kamen-voda-čelik, u kome se umetnica nalazi u ulozi analitičara, posmatrača i pripovedača storije o vremenu, dok je intimni doživljaj vremenskog toka prenela kroz radove iz serije Faktor vremena – ptice u prostoru, gde, posmatrajući ptice, ona prenosi emocije koje se rađaju usled evokacije pobuđene sudbinom ovih slobodnih i nežnih bića.

Slike iz serije Kamen-voda-čelik predstavljaju prolaznost, prolaznost svega, čak i najpostojanijih materija. Izabravši tri elementa koja se često izjednačavaju sa večnošću, umetnica ih predstavlja oronule, nagrižene i rđave, stare i na putu ka nestanku. Čelik, kao ljudska tvorevina, u radovima Jelene Aranđelović može da se posmatra kao simbol ljudskog duha, njegove stamenosti i, istovremeno, njegove suštinske promenljivosti. Savremenim likovnim jezikom, na granici apstrakcije, umetnica suprotstavlja elemente jedne drugima i time formira promišljene bojene površi. Figuralnost osnovnih oblika nam ipak dozvoljava da ih prepoznamo, i da u intervenciji autorke vidimo intervenciju čoveka u prirodi. Postavljanjem kamena i čelika uz vodu na način koji se u prirodi ne može naći, umetnica sugeriše na ljudsko prisustvo i na njegove napore da se odupre uticaju vremena. Svesnost da je borba sa sudbinom unapred izgubljena se ogleda u otporu koji apstraktni čovek Jelene Aranđelović ulaže kako bi ostavio za sobom svedočanstvo o sopstvenom postojanju. Otpor koji nagoni na stvaranje je ono što nam umetnica predlaže kao jedino sredstvo borbe protiv neizbežnog propadanja.

Ptice u prostoru predstavljaju jednu ličnu kontemplativnu zabelešku o tome kako tok vremena utiče na ljudski život. Emotivni doživljaj ptica kao merača vremena i njihovog leta kao jedine merne jedinice, umetnica slaže u intimni prostor i time stvara poseban unutrašnji univerzum. Realni prostori i staništa ovih životinja su preneta u izmaštan svet ličnog prostora. Personalizovana, ženska vizura nam dočarava tok vremena onako kako ga umetnica doživljava i proživljava i otkriva nam deo njenog unutarnjeg sveta. Ideja o kraju je prezentovana suptilno, bez pesimizma, uz jedan pomirljivi i setni ton kojim se prihvata suštinska konačnost kratkotrajnog ljudskog postojanja.

Jedan drugačiji pogled na vreme nam prikazuje Slavica Lazić Dundas u svojim skulpturama. Prevashodno zaokupljena stvaranjem novih organskih morfoloških torevina koje simbolišu neraskidivost veze između ljudskog i životinjskog sveta, umetnica posebnu pažnju u ovoj seriji skulptura poklanja uticaju vremena na život i prirodu, i na njegov ciklični karakter. Ideja Slavice Lazić Dundas polazi od posmatranja jelenskih rogova kao simbola konstantnog smenjivanja prirodnih ciklusa, stalnog obnavljanja života. Estetski interesantni, a skulptoralno izazovni, jelenski rogovi koje kreira autorka su nagriženi vremenom, odbačeni i ostavljeni da trule. Njihovo prisustvo čini posebnu vrstu trodimenzionalne mrtve prirode, savremenu skulptorsku obradu teme  Nedvosmislena aluzija na konstantu obnavljanja prirode kroz predstavu jelenskih parožaka je podvučena vizuelnim podsećanjem na uticaj toka vremena u načinu obrade skulptura. Realistički umetnički izraz Slavice Lazić Dundas donosi jedno novo viđenje večnog pitanja, uobličen kroz deo tela jedne ponosne šumske životinje, on nam približava predstavu umetnice o prolaznosti i večnosti ljudskog života.

Dve komplementarne umetničke predstave vremena Jelene Aranđelović i Slavice Lazić Dundas su organizovane u okviru intimne postavke u galerijskom prostoru, tako da formiraju poseban wunderkamer razmišljanja ove dve umetnice. Izvedba radova u različitim tehnikama pospešuje iskustvo posmatrača kojem se omogućava da isprati svaki od modusa gledanja na problematiku vremena. Ovakav kreativni način izlaganja stvara jednu naročitu formu postavke, svojevrsni galerijski vanitas, u kome posmatrač doživljava meditativnu katarzu razmišljajući o prolaznosti i večnosti života.

Tekst Ana Bambić Kostov


Umetnice o izložbi


Širi koncept koji povezuje naše radove je posmatranje prirodnih pojava taloženja /raspadanja i fragmentisanja/stapanja, naizgled dualističkih procesa, ali u suštini nerazdvojivih jednih od drugih. Pažnju smo usmerile upravo na oblike čiji je karakter u većoj meri proizvod ovih procesa. To su stene i kamenje (u radovima J. Aranđelović) i ostaci skeleta imaginarnih bića (S. Lazić Dundas). Kroz različite medije ove motive obrađujemo prepoznajući u njima protok vremena i tragove egzistencije živih bića (ljudi, životinja, biljaka).

Izloženi materijal sastoji se od  dve celine - dokumentarne i likovne. Prva upućuje na sam proces posmatranja i nalaženja objekata u prirodi i sastoji se od kolekcije fotografija i objekata-kamenja i kostiju. Druga celina, tj.slike, crteži, reljefi upućuju na lične procese doživljaja i promišljanja fenomena protoka vrmena.

Radovi su postavljeni tako da kreiraju ambijent intimnog muzeja u kom je vreme individualno interpretirano.

Jelena Aranđelović i Slavica Lazić Dundas














Realizaciju izložbe pomogli